Скачать текст письма

Сенковский — Пушкину А. С., январь — первая половина февраля 1834


Пушкин А. С. Полное собрание сочинений: В 17 т. Том 15 (Переписка 1832-1834). — 1948.


881. О. И. Сенковский — Пушкину.

Январь — первая половина февраля 1834 г. Петербург.

Je dois”à l'obligeance de Smirdine, Monsieur, un plaisir extrême que je viens d'éprouver, et un plaisir si vif que je <ne> peux m'empêcher de saisir la plume et de l'exprimer tout chaud. Smirdine, se rendant à ma prière, m'a communiqué les deux chapitres premiers de Votre conte: je les ai relus trois fois, tant j'y ai trouvé de charme.

Je ne connais point la suite de la pњèce, mais ces deux chapitres sont un chef-d'œuvre de style et de bon goût, sans parler d'une foule d'observations fines et vraies comme la vérité. Voilà, comment1 il fautЛécrire des contes en russe! Voilà au moins un langage civilisé, une langue qu'on parle et qu'on peut parler entre des gens comme il faut. Personne ne sent mieux que moi les éléments qui manquent chez nous pour créer la bonne littérature, et l'élément essentiel vital, sans lequel il n'y a point de vraie littérature nationale, l'élément qui manque totalement à notre prose, c'est le langage de la bonne société. Jusqu'à présent je n'ai vu dans notre prose qu'un langage de femmes de chambre et celui de suppôts de justice. Zagoskine, auteur que j'aime de préférence, non pas pour son style, car il n'en a pas, mais pour son langage et pour son talent de conception, Zagoskine lui-même toutes les fois qu'il introduit des personnes d'une classe supérieure et surtout des femmes, il leur2 fait parler [la] une langue dont on ne <se> sert que dans les rapports entre maîtresse et femme de chambre. Si vous voulez, il n'existe pas encore de véritable langue russe de bonne société, car nos dames ne parlent russe qu'avec leurs femmes de chambre, mais il faut deviner cette langue, il faut la créer et la faire adopter par ces mêmes dames, et cette gloire, je le vois clairement, Vous est réservée, à Vous seul, à votre goût et votre admirable talent. Je ne reviens pas de ces deux chapitres: s'est charmant, charmant, charmant! Au nom de ces deux chapitres, continuez! Vous créez une chose nouvelle, vous commencez une nouvelle époque pour la littérature, que vous avez déjà illustrée dans une autre partie. C'est un [féno<mène>] météore tout nouveau que j'aperçois. Quelques feuilles de la Монастырка m'avaient deja fait entrevoir ce langage que je cherche partout sans le rencontrer dans nos livres, mais l'auteur n'avait pas su se soutenir, et il est retombe dans le vulgaire. Au reste il n'est pas un génie, et un homme sans génie n'est pas fait pour montrer un chemin dans la littérature. A vous, à vous tout est possible, tout vous est dévolu. Je vous le répète, et sans flatterie, — car, Dieu merci, nos rapports ne sont pas tels pour me réduire à la bassesse d'une flatterie, qui n'aurait même pas de but comme elle n'a jamais d'excuse auprès d'honnêtes gens, - je vous le répète, [que] Vous commencez une nouvelle prose, et tenez cela pour dit. C'est avec l'enthousiasme de l'amour de l'art que je le dis, et cet enthousiasme ne peut être que sincère et ne doit même pas blesser votre modestie. Bestoujeff a, sans contredit, beaucoup, beaucoup de mérite; sa pensée est belle, mais son expression est toujours fausse: ce n'est pas lui qui fera la prose que tout le monde [p<uisse>], depuis [une] la comtesse jusqu'au marchand de la 2me guilde, puisse lire avec un égal plaisir. C'est le langage russe universel <qui> manquait à notre prose, et je l'ai trouvé dans votre conte. C'est le langage de vos poésies qui sont comprises et goûtées par toutes les classes également, que vous transportez dans votre prose de conteur; je reconnais ici la même langue et le même goût, le même charme. Ah, je ne saurais vous dire en quel état de joie m'a mis cette lecture, tout malade que je suis grâce aux tracasseries pue m'ont suscitées ceux qui se disent amis de la littérature, qui sans me connaîtr, sans avoir jamais eu à démêler [à vo] avec moi, ont voulu me poursuivre comme celui qui avait3 fait tomberуà plat toute littérature et ne cessent jusqu'à présent de rôder autour de ma propriété civile, pour prouver sans doute leur amour des lettres. Mais ce sont des

choses qui ne vous intéressent pas: le fait est que c'est à Vous que je dois un moment de véritable plaisir dans mon état de souffrances nerveuses, et permettez-moi de vous en remercier [ave<c>] de but en blanc, avec toute l'inconséquence de la démarche qu'aucune circonstance extérieure ne motive point. C'est, voyez-vous, un sentiment de cabinet: c'est ce sentiment imprévu, sans intention et sans suite, tout particulier à moi, tout domestique, un véritable home-feeling que je Vous exprime, sans savoir trop pourquoi je le fais. Excusez le griff<onnage>1 que je brace, en tenant à tour de rôle mes mains sur une cruche d'eau chaude et appuyé de mes deux pieds sur une autre cruche semblable. Si cette lettre vous déplait ou si elle vous paraît étrange, dites que s'est une cruche qui Vous l'a écrite. Adieu.

Senkowski.

Ce samedi.                        {См. перевод}

Адрес:   Его благородию

 милостивому государю
Александру Сергеевичу

   Пушкину.

В собственные руки.

Сноски

1 Переделано из comme

2 Переделано из les

3 В подлиннике aurait

1 Край листа поврежден.

Переводы иноязычных текстов

  1. строка 4 снизу, — стр. 111, строка 1 и сл.

    Любезности Смирдина обязан я, милостивый государь, чрезвычайным удовольствием, только что испытанным мною, удовольствием столь живым, что я не могу не взяться за перо и не выразить его под свежим впечатлением“ Уступая моей просьбе, Смирдин доставил мне две первые главы вашей повести: я перечитал их три раза, столько нашел я в них прелести.

    Я совсем не знаю продолжения повести, но эти две главы — верх искусства по стилю и хорошему вкусу, не говоря уже о бездне замечаний, тонких и верных, как сама истина. Вот как нужно писать повести по-русскиN Вот, по крайней мере, язык вполне обработанный, язык, на каком говорят и могут говорить благовоспитанные люди. Никто лучше меня не чувствует, каких основ недостает нам, чтобы создать хорошую литературу, а главнейшая из них, жизненная, без которой нет настоящей национальной литературы, основа, которой совершенно не существует в нашей прозе, — это язык хорошего общества. До сих пор я встречал в нашей прозе только язык горничных и приказных. Загоскин, писатель особенно мною любимый, не за слог, которого у него нет, но за язык и за способность к выдумке, даже Загоскин, всякий раз, когда выводит лиц из высших кругов общества и особенно женщин, заставляет их говорить языком, какой употребителен только в разговоре между барыней и горничной. Да если хотите, настоящего русского языка хорошего общества еще и не существует, ибо наши дамы говорят по-русски только со своими горничными, но нужно разгадать этот язык, нужно его создать и заставить этих самых дам принять его; и слава эта, вижу ясно, уготована вам, вам одному, вашему вкусу и прекрасному таланту. Я не могу опомниться от этих двух глав: они прелестны, прелестны, прелестны! Ради этих двух глав продолжайте! Вы создаете нечто новое, вы начинаете новую эпоху в литературе, которую вы уже прославили в другой отрасли. Я замечаю совсем новый [феномен] метеор. По некоторым страницам „Монастырки“ уже можно было как бы предчувствовать тот язык, который я ищу повсюду, но не нахожу в наших книгах, однако автор не сумел удержаться и впал в вульгарность. Впрочем, он не гений, а человек, лишенный гениальности, не создан для того, чтобы пролагать новые пути в литературе. Вам, вам всё возможно, всё вам досталось по праву. Повторяю вам, и без лести, — ибо, слава богу, наши отношения не таковы, чтобы мне нужно было унижаться до лести, которая, к тому же, была бы и бесцельна, как она никогда не имеет оправдания среди порядочных людей, — повторяю вам, [что] — вы положили начало новой прозе, — можете в этом не сомневаться. С энтузиазмом любви к искусству говорю это, а такой энтузиазм может быть только искренним и не должен даже оскорблять вашу скромность. У Бестужева, спору нет, много, много достоинств; мысль у него прекрасна, но ее выражение всегда фальшиво: не ему создать прозу, которую все [могли бы], от графини до купца 2-й гильдии, могли бы читать с одинаковым удовольствием. Именно всеобщего русского языка недоставало нашей прозе, и его-то я нашел в вашей повести. Это язык ваших стихов, одинаково понятных и доставляющих наслаждение всем слоям общества, который вы переносите в вашу прозу рассказчика; я узнаю в ней тот же язык, и тот же вкус, ту же прелесть. О, не могу выразить, сколько радости доставило мне это чтение, хотя я и совсем болен благодаря неприятностям, причиненным мне теми, кто называет себя друзьями литературы, кто, не зная меня лично, не имея со мной никаких ссор, пожелал преследовать меня как человека, который довел до полного падения всю литературу; они до сих пор еще рыщут около моей гражданской собственности, — несомненно, чтобы доказать свою любовь к изящной словесности. Но всё это вас не может интересовать: а факт тот, что именно вам обязан я минутой истинной радости среди моих нервных страданий; позвольте хе мне поблагодарить вас за это без церемоний, со всей необдуманностью поступка, ве оправданного никаким внешним обстоятельством. Это, видите ли, чувство „кабинетное“, и вот это-то нечаянное чувство, без умысла и без последствий, столь свойственное мне и столь домашнее, настоящее home-feeling,1я вам в высказываю, не зная хорошенько, почему я так поступаю. Простите за каракули: я их пишу, держа попеременно то одну, то другую руку на кувшине с горячей водой и поставив обе ноги на другой такой же кувшин. Если это письмо вам не понравится или если оно покажется вам странным — скажите, что его писал старый кувшин.2Прощайте.

    Сенковский.

    Суббота.

Примечания

  1. О. И. Сенковский—Пушкину.

    Январь—первая половина февраля 1834 г. Петербург.

    Печатается по подлиннику (ЛБ, № 3357).

    Впервые опубликовано П. И. Бартеневым в „Русском Архив…“, 1881, кн. I, стр. 441—444, и включено им в сборник „А. С. Пушкин“, вып. I, „Бумаги А. С. Пушкина“, 1881, стр. 162—165.

    Вошло в издание переписки Пушкина под ред. В. И. Саитова (т. III, 1911, стр. 158—160).