Скачать текст письма

Вульф — Пушкину А. С., 2 июня 1826


Пушкин А. С. Полное собрание сочинений: В 17 т. Том 13 (Переписка 1815-1827). — 1937.


267. Анна Н. Вульф — Пушкину.

2 июня 1826 г. Малинники.

Enfin j'ai rчçu hier votre lettre. Treuer me la apportée lui-même, et je n'ai pu m'empêcher de faire une exclamation en la voyant. Comment ne m'avez vous pas écrit si longtemps? Comme si vous ne pouviez pas le faire de Pskow? — Ce sont de mauvaises excuses que vous m'alléguez toujours. Tout ce que vous me dites d'Anrep me déplait souverainement et me blesse de deux manières, premièrement la supposition qu'il aie fait plus que me baiser la main m'offense de votre part — et le mot c'est égal est encore pire, il me blesse et me peine dans un autre sens — l'esЊère que vous avez assez d'esprit pour sentir que vous voulez dire par là, que cela vous [êtes] est indifférent à quoi nous en sommes avec lui. Ce n'est pas tendre, j'espère. Ce n'est pas par sa conduite avec moi seulement

que j'ai remarqué qu'il vous surpassait en témérité et impudence; mais par sa manière d'être avec tout le monde et sa conversation en général. Il n'y a donc pas d'espérance que Maman m'envoie chercher, c'est désolant! Над.<ежда> Гавр.<иловна> promet toujours à Maman de venir le mois prochain, mais on ne peut pas y compter, c'est elle qui gâte toute l'affaire. Sans cela M-me Treuer va venir ici dans deux semaines et j'aurais pu aller avec elle. Si Maman m'envoyait un équipage avec cette femme cela serait délicieux, et alors ce mois-ci j'aurais été à Trigorsk. — Je compte sur mon frère pour arranger cela; il ne faut que persuader à Maman que Н.<адежда> Гавр.<иловна> remettra toujours son voyage de mois en mois, и всё будет откладывать. Je crois qu'il doit déjà être à Trigorsk et je lui écrirai par rapport à cela. Toute cette incertitude me tourmente beaucoup — tout ce temps-ci j'ai été très malade et à présent je souffre beaucoup encore. Comme j'ai été étonnée de recevoir l'autre jour [de recevoir] un grand paquet de votre sœur, où elle m'écrivent ensemble avec A.<nnette> K.<ern>; elles sont enchantées l'une de l'autre. Léon m'écrit mille tendresses dans la même lettre et à mon grand étonnement j'y trouve aussi quelques lignes de Delvig qui m'ont fait beaucoup de plaisir. — Il me paraît cependant que vous êtes un peu jaloux de Léon. Il trouve [donc] qu' A.<nnette> K.<ern> est charmante malgré son gros ventre; — c'est l'expression de votre sœur. Vous savez qu'elle est restée à Péters.<bourg> pour faire ses couches et après elle se propose de venir ici. Vous voulez vous venger sur la femme de Léon de ses succès auprès de ma Cousine. — Cela ne prouve pas de l'indifférence pour elle de votre part [cependant]. — Encore quelle imprudence de votre part de laisser traîner ma lettre et Maman a manqué de la voir!! Ah! quelle idée lumineuse que celle que je prenne des chevaux de poste et que je vienne seule; je voudrais voir l'accueil aimable que Maman me ferait — elle serait prête à ne pas me recevoir, l'effet serait trop grand. Dieu sait quand je vous reverrai encore — c'est terrible et cela me rend toute triste. Adieu, ti mando un baccio, mio amore, mio delizie.

Le 2 Juin.         

Ecrivez-moi plus souvent de gЇâce, vos lettres sont ma seule consolation, je suis bien triste. Savez-vous, que je désire et je crains mon retour à Trigorsk. Mais j'aime mieux me quereller avec vous que de rester ici. Ces contrées sont très insipides et il faut convenir, parmis les ulands Anrep est ce qu'il y a de mieux et en général tout le régiment ne vaut pas grande chose et l'air d'ici ne m'est pas salutaire car je suis toujours malade. Dieu, quand vous reverrai-je?..

<см. перевод>

Переводы иноязычных текстов

  1. Стр. 280, строки 10 снизу и сл.—стр. 281, строка 1 и сл.

    Наконец-то я получила вчера ваше письмо. Трейер сам принес его мне, и, увидев его, я не могла удержаться от восклицания. Как это вы так долго мне не писали? Как будто это нельзя было сделать из ПсковаР — Плохи оправдания, которые вы вечно мне приводите. — Всё, что вы мне говорите об Анрепе, в высшей степени мне не нравится и вдвойне обижает меня, во первых — предположение, что он сделал больше, нежели поцеловал мне руку, оскорбительно с вашей стороны, а слова: всё равно — того пуще, они обижают и мучат меня в другом отношении — надеюсь, вы достаточно умны, чтобы почувствовать, что вам угодно было этим сказать, что для вас безразлично, до чего мы с ним дошли. — Нельзя сказать, чтобы это было деликатно. Вовсе не по его поведению со мной одной заметила я, что он превосходит вас смелостью и бесстыдством, но по его манере обходиться со всеми и вообще по его разговору. Итак нет надежды, что маменька пришлет за мной, как это прискорбно! Надежда Гавриловна всё время обещает маменьке приехать в следующем месяце; но на это нельзя полагаться; она-то и портит всё дело; будь иначе, г-жа Трейер приехала бы сюда через две недели, и я могла бы отправиться вместе с ней. Если бы маменька прислала вместе с этой женщиной экипаж, это было бы восхитительно; тогда еще в этом месяце я была бы в Тригорском. — Я рассчитываю, что мой брат устроит всё это: надо лишь убедить маменьку, что Надежда Гавриловна будет вечно отсрочивать с месяца на месяц свою поездку <.....> — Думаю, что он уже в Тригорском, и напишу ему насчет этого. — Вся эта неизвестность меня очень мучит — я очень болела всё это время, да и теперь еще чувствую себя весьма плохо. Как изумилась я, когда получила недавно [получила] большое послание от вашей сестры, написанное ею совместно с Анетой Керн; обе они очарованы друг другом. Лев пишет мне в том же письме тысячу нежностей, и к великому своему удивлению я нашла также несколько строк от Дельвига, доставивших мне много удовольствия. Мне кажется однако, что вы слегка ревнуете ко Льву. Я нахожу, что Анета Керн очаровательна, несмотря на свой большой живот, — это выражение вашей сестры. Вы знаете, что она осталась в Петербурге, чтобы родить, а потом собирается приехать сюда. Вы хотите на „предмете“ Льва выместить его успех у моей кузины. — Нельзя сказать, чтобы это свидетельствовало о вашем безразличии к ней [однако]. И еще: какая неосторожность с вашей стороны бросать так мое письмо, — как только маменька не увидела его! Ах! какая блестящая мысль: нанять почтовых лошадей и приехать одной; хотела бы я посмотреть, какой любезный прием оказала бы мне маменька — она могла бы совсем не впустить меня, эффект был бы слишком велик. Бог знает, когда-то я опять увижу вас — это ужасно, и это переполняет меня тоской. Прощайте, ti mando un baccio, mio amore, mio delizie!1

    2 июня.

    Пишите мне чаще, умоляю, письма ваши — единственное мое утешение, я очень грущу. Знаете ли, как хочу я и как боюсь вернуться в Тригорское. — Но я предпочитаю ссориться с вами, нежели оставаться здесьі Места эти до крайности пошлы, и надо сознаться, что среди уланов Анреп — это еще самый лучший, а в общем весь полк сто́ит немногого, да и здешний воздух для меня нездоров, так как я вечно болею. Боже! когда же я увижу вас?

Примечания

  1. Анна H. Вульф — Пушкину.

    2 июня 1826 г. Малинники.

    Печатается по подлиннику, хранящемуся в ПД (ф. 224, оп. 2, № 16).

    Впервые опубликовано в издании переписки Пушкина под ред. В. И. Саитова, т. I, 1906, стр. 352—354.